autor goran vesic

Књига о Београду

"Први српски запис о славном Београду исписао је 1432. године Константин Филозоф у славу деспота Стефана Лазаревића, витеза европског Реда Змаја, обновитеља запустелог и разореног Београда за нову престоницу којом се Србија сасвим примакла Европи. После Константина Филозофа нових сачуваних записа о Београду било је у 16. и 17. веку, ређе, а нарочито у 18, 19. и 20. веку. У овом миленијуму ево и Књиге о Београду аутора Горана Весића."

Милован Витезовић
Писац и Професор Универзитета у Београду

ПРИЧЕ О БЕОГРАДУ

Први саобраћајни знак у лику ”Микија Мауса”

На првом асфалтном путу у Србији, изграђеном 1930. године од Трошарине до врха Авале, било је због политичке кампање тадашње опозиције учестало уништавање саобраћајних знакова. То је толико нервирало Срету Костића, првог српског шофера, који је живео поред новог пута, да је једног дана сам израдио и поставио саобраћајни знак у лику Микија Мауса! Знак је упозоравао новопечене српске возаче да "држе десно" пред оштром кривином на којој су били чести удеси. И тај знак је краден и склањан, али га је упорни Срета стално поправљаноп и наново постављао, све док га заувек нису однели нацистички окупатори 1941. године јер их је подсећао на Американце.

Кафанска престоница Европе

Сматра се да је прва кафана у Европи отворена 1522. године у Београду, тада под отоманском окупацијом. На почетку XX века у Београду је радио чак 667 кафана. У њима се одвијао политички, књижевни, уметнички, друштвени живот. Ипак, данас мало знамо које су све кафане постојале, како су се звале и на којим градским локацијама су се налазиле. У овој епизоди дат је преглед већине имена некадашњих кафана, њихов изглед са ретких сачуваних фотографија, и важних историјских догађаја започетим за њиховим столовима.

Ташмајдан као сведок историје

Један од најлепших градских паркова сведок је две хиљаде година постојања Београда. Некадашњи каменолом још у античким временима, чији камен је био уграђен у све некадашње грађевине, име је добио у отоманским временима, а кроз векове је служио и као градско гробље, хиподром, склониште у ратовима, фудбалски терен, војни центар... На Ташмајдану је 1830. године прочитан и Хатишериф отоманског султана, први правни акт у борби Србије за независност после векова ропства.

Стид и понос

На месту некадашњег београдског Сајма, једном репрезентативног комплекса којим се поносио предратни Београд, нацисти су по окупацији 1941. године, формирали страшни логор смрти у коме је окупаторски апарат убио хиљаде припадника београдске и српске јеврејске заједнице, мушкарце, жене и децу. Након тога, у логору су уништавани Срби из усташке НДХ, заробљени родољуби, припадници покрета отпора, савезнички ратни заробљеници, и многи други страдалници. То место огромног страдања није било адекватно обележено и сада захтева опсежну акцију меморијализације какву заслужује.

Васкрс Карађорђеве

Када је 1828. дотадашње градско гробље са Варош капије пресељено на Ташмајдан, Београд се окренуо ка својој савској страни. Кнез Милош је донео одлуку да се ту оснује српско насеље са новим управним зградама државе. Главна улица која је ишла уз обалу реке и око које се формирао нови српски Београд понеће тек 1904. године име по вожду Карађорђу. У међувремену је постала главна трговачка улица у граду, а ту је формиран и Театар на Ђумруку. Од 1892. године када су у Београду уведени трамваји на коњску вучу, део култе линије 2 ишао је кроз Карађорђеву. Након деценија запуштености, када су некадашњу градску лепотицу запосели шлепери, транспортни камиони и сав остали теретни саобраћај, данас се она поново нашла у епицентру новог развоја града, и бројним захватима враћено јој је некадашње сјајно лице.

knjiga o beogradu

Књига о Београду

"Весић се својим колумнама и овом књигом представља читалачкој публици на потпуно другачији начин од реал-политичара каквим га јавност перципира. Он се овде приказује онаквим каквог га памтим као професор. У његовим вињетама он се очитује као речити ерудита, устрајни и веома радознали интелектуалац заинтересован за дубље слојеве историје, мого темељнији од онога што се од политичара обично очекује. Треба одати признање ономе ко се сетио да ове вињете сакупи на једном месту и на тај начин сачини не само један интелектуални профил њиховог аутора, него и сажету историју града у коме живимо, збирку података из које велики број добро образованих читалаца има шта да научи."

Др Сима Аврамовић
Професор Правног факултета Универзитета у Београду